Od petka smo u Sanoku i njegovoj okolini, jer čekamo da nam stigne deo za naš gorionik. Ljubazni ljudi iz Primusa poslali su ga prošlog utorka ili srede, i verovatno bi stigao još u ponedeljak da u Poljskoj nije bio neki praznik, a dan nakon praznika, kao i u Srbiji, u poštama je bilo opšte rasulo. Tako se desilo da smo Primusov deo dočekali tek danas.
Dva dana proveli smo u Sanoku, dva u desetak kilometara udaljenom selu Zaluižu i jedan u nešto udaljenijem gradiću Lesko. Za to vreme, uspeli smo da se dobro odmorimo i ja sam napisala prvi putopis za Ilustrovanu Politiku. Krećemo za petnaestak minuta i najkasnije sutra ujutru preći ćemo poljsko-ukrajinsku granicu, na prelazu Krošćienko Ciriv. Do tada, imaćemo više od 1000 prepedalanih kilometara.
Nadam se da su na graničnom prelazu upoznati sa majskim sporazumom o ukidanju viza za građane Srbije. Bumo videli :o)
Zdravo Snezana.. 🙂
Zelim da Vam se zahvalim za razglednice i za to sto ste uspeli da odvojite vreme da mi na svakoj napisete nekoliko reci. Mnogo mi se svidjaju.
Vidim da se lepo provodite i zelim Vam da i dalje uzivate 😉
Puno pozdrava i za Brayan-a, takodje … I njemu se naravno zahvaljujem na razglednicama 😀 Sve najlepse vam zelim!
Puno pozdrava iz Srbije! 😀
Nema na cemu, Tamara. Nadam se da ce biti jos mnogo zemalja iz kojih cu ti poslati razglednicu. Upravo poslata jedna iz Ukrajine.
Veliki pozdav!