31. juli
31.07.2011Još uvek smo u Trenčianskim Toplicama, pošto kiša lije non-stop od noćas.
Prognoza je da će nastaviti tako do srede, ali nadamo se da ćemo sutra moći da krenemo i stignemo u Žilinu, gde imamo smeštaj preko kaučsurfinga.
Danas se ispostavilo da smo opet imali sreće sa izborom mesta za kamp.
Naime, pojavio se vlasnik zemlje na kojoj kampujemo, a koji ima veliku kuću, baštu, bazen i teniski teren. Nakon kraće priče, otišao je do svoje kuće i doneo nam po veliku šolju kafe. Kasnije je opet došao i pozvao nas da kampujemo u narečenoj bašti, ispod nadstrešnice kod letnje kuhinje.
Kao poklon, ostavio nam je 1 kg kafe 🙂
Trenutno smo u jednom restoranu u gradu, gde korisitmo Happy hour i -20% na cene te pijuckamo pivo i surfujemo. Mislimo najviše na Rašu čiju smo donaciju načeli prekjuče na vrh brda ispijajući pivo u jednom
restoranu, a sada nastavljamo da je „krnjimo“.
Čitam redovno šta pišeš i danas ceo dan pričam sa ljudima koji te poznaju i komentarišem, možda i ovaj komentar nije upućen samo tebi, nego svima koji će pročitati. Samo ispunjenje sna je vrhunac i cilj života koji čovek može da doživi. Eto Ti si ga dočekala. Ne mogu da se otmem utisku na koji način pišeš,a to su opravo osećanja Tvojih doživljaja. Ja sam komfornista i zaista ne mogu sebe zamisliti da putujem na takav način. U subotu idemo za Mađarsku biciklama i spavaćemo po hotelima, pansionima, hostelima. Ja uveče zaista volim krevet i tuš, a Ti i Brajan… Read more »
Hvala, Ivane, i na citanju i na komentaru. I ja bih rado bila komformista, ali nemam dovoljno novca za to. Ili, drugim recima, svaki san ima svoju cenu. Ja pristajem na ovu koju placam — da spavam u satoru, tusiram se sa pola litre vode, jedem ispred prodavnica — jer za sada nemam drugaciji nacin da ostvarim san.
Tebi i drustvu zelim lep provod u Madjarskoj.
Pozdrav!